Nešto novo i očekivano

Kao i mnogo toga u životu, i priča o Salonu u Radničkoj počela je, naizgled, slučajno.

Od početne ideje, da deo stare porodične kuće renoviramo u poslovni prostor i uredimo ga kao kancelariju, nošeni novim idejama, vrlo brzo smo se našli u sred poduhvata rekonstrukcije celog stana.

Ovde smo zamislili da napravimo kancelariju, okupljamo se i radimo kreativne i zanimljive stvari.

Odavno smo maštali da imamo svoj prostor za rad, okupljanje i druženje, i kako su se radovi zahuktavali, tako smo sve češće prostor posmatrali kao celinu i zamišljali neki njegov novi život. Kancelarija je u redu, ali gde ćemo mi sanjariti, sedeti, razgovarati, praviti planove…?

I tako smo osvojili antre i već nas videli kako tu, odmah pored kancelarije, sedimo, pijemo jutarnje kafe i ćaskamo u malom kutku za odmor i predah.

Sad kad smo već dovde stigli, pa sredićemo i kuhinju i kupatilo 🙂

Inače je Radnička ulica jedna od omiljenih ulica Novosađana i nije to samo zbog kaldrme i duha starih vremena, ona je užurbana, vesela, puna graje i žamora, muzike i pesme iz “Slavenskog” od preko puta. Stalno se tu nešto dešava i uvek ćete sresti nekog poznatog ko žuri od Spensa prema keju da se što pre domogne odmora i šetnje pored Dunava.

Tih dana, sav taj zahuktali život je nekako ostajao za nama, a mi smo se marljivo skoncentrisali na raščišćavanje, uspomene iz podruma i radove “s dvorišne” strane.

Taman kad smo mislili da smo zaokružili plan i šta ćemo raditi, mirisi, boje, lakovi i baršunasta prašina naterali su nas da širom otvorimo sve velike, trokrilne prozore “s ulice” i odjednom je Radnička uletela unutra sa svom svojom razigranošću i suncem pa…

…pa su i zidovi popadali 🙂

Dve prostorije postale su jedna 🙂

E, tada smo već zasigurno znali da ovo mesto neće biti samo za nas i da u Radničkoj ne možeš biti sam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *